Podizanje kapaka: Moj lični put ka oslobođenju pogleda

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini. Razbila sam ga kad sam imala dve godine, padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. A podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek. I odlagala sam.

Moj izbor: Poverenje izgrađeno godinama

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti devet godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, super je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da malo "otvorimo oko". Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za podizanje kapaka". Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto deliti svoje iskustvo o podizanju kapaka?

Kad sam zakazala, ja sam po običaju "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće reći. Ok, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve…

Proces podizanja kapaka: Od konsultacija do operacije

Proces počinje konsultacijama. Uvodni razgovor sa dr Anicom Jevremović je ključan. Ona detaljno objašnja proceduru, ispituje očekivanja i daje realan uvid u rezultate. To je neophodan korak za uspešno podizanjem kapaka.

Operacija sama traje manje od sat vremena, dakle - brzo. Jako je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Anestezija: Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva i doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena i najčešće je tu negde oko 1000 evra. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih odokativnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Vaše je da sve to pitate na konsultacijama kod dr Anice Jevremović.
3. Bol: Odgovor je - ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak nakon podizanja kapaka: Dan po dan

Ništa posebno. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla "širi horizont". Ipak, ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 časa. Dr Anica Jevremović ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja.

Nove, tanke flastere sam nosila još šest dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko ok da sam se kući vratila gradskim prevozom, malo prošetala po centru grada… Niko me nije gledao čudno. Meni je bilo skroz šašavo da je prošao tek jedan dan. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma.

Već nakon dva-tri dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon sedam dana skinule smo konce. A nakon 10 dana, ja sam sa full šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja gornjih kapaka. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se s ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner!

Dugoročni rezultati i razmišljanja nakon podizanja kapaka

Ono na šta bih htela da se osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, a na koje sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da dam konačan odgovor.

Modrice nisu postojale. Hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno i uvek padnu dole. Imala sam fleku ispod jednog oka nakon 10 dana, bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam i koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak začas učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na raznovrsne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim. Ali su retki ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam čekala? Suočavanje sa strahom

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da na tu temu nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam jako dugo kao "izubijani vanzemaljac", da neću zbog toga moći da snimam i radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne.

Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan podizanja kapaka, ja čak nisam bila čak ni nervozna. Čekam da krene sve ono - hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro devet godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Ovo iskustvo je moj primer i moj izbor. Kroz podizanje kapaka nisam samo rešila funkcionalni problem, već sam stekla i novi kvalitet života i samopouzdanja. Ako i vi razmišljate o ovom koraku, nadam se da će vam moje iskustvo sa dr Anicom Jevremović poslužiti kao korisna i iskrena smernica.