Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i vitalnost

U potrazi za idealnim načinom ishrane koji će omogućiti gubitak viška kilograma bez mukotrpnog gladovanja i stalnog brojanja kalorija, sve više ljudi pronalazi odgovor u hrononutriciji. Ova medicinska disciplina ne predstavlja klasičnu dijetu, već celovit pristup ishrani koji se zasniva na poštovanju prirodnih ritmova našeg organizma. Suština hrononutricije leži u saznanju da nije važno samo šta jedemo, već i kada to činimo.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Njena osnovna premisa je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ova disciplina je sačinila preciznu kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, određenu izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noći.

Kako objašnjavaju stručnjaci, nije isto ako u određeno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni principi hrononutricije

U hrononutritivnom režimu ne postoje ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija niti spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava bez velike muke trajan gubitak viška kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi koje treba poštovati su:

• Između svakog obroka treba da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju)
• Vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje, dok su kiselo mleko i sir dozvoljeni

Raspored obroka u toku dana

Doručak (8h - 10h)

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Idealni doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri (med, običan šećer), voće ili desert. Nikad uz doručak ne treba uzimati voće - idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate.

Ručak (12h - 14h)

Ručak je takozvano "punjenje baterija". Taj obrok ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak). U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Užina (16h - 18h)

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Ovo je jedini period u toku dana kada je unos slatkiša dozvoljen. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, samo kad je telesna težina idealna.

Večera (19h - 21h, ali najkasnije 2 sata pre spavanja)

Nikada uveče se ne smemo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Česte greške u ishrani i njihove posledice

Jedna od najčešćih grešaka je izostavljanje doručka. Kada preskočimo doručak, umesto da se isprazne masne rezerve, one se pune. Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru - ono je namenjeno popodnevnoj užini.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki, glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.

Testo uveče je apsolutno zabranjeno. Kada jedemo ugljene hidrate uveče, oni se direktno usmeravaju u masna tkiva jer organizam u tom periodu nema dovoljno energije da ih adekvatno iskoristi.

Hrononutricija i tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Iako hrononutricija sama po sebi može dovesti do impresivnih rezultata u uklanjanju masnih naslaga, ponekad je potrebno upotpuniti je dodatnim procedurama. U tom kontekstu, različite vrste anticelulit masaža mogu značajno doprineti poboljšanju izgleda kože i ubrzati proces uklanjanja masnih naslaga. Anticelulit masaža, anticelulit masaže i anticelulit masaži stimulišu cirkulaciju i limfni sistem, pomažući telu da efikasnije eliminiše toksine i masne naslage.

Za one koji se suočavaju sa ozbiljnijim problemima masnih naslaga, postoje i invazivnije procedure kao što su liposukcija, lipoliza i dermolipektomija. Liposukcija podrazumeva uklanjanje masnih naslaga putem vakuumske aspirecije, dok lipoliza koristi hemijske supstance za razbijanje masnih ćelija. Dermolipektomija je hirurška procedura koja podrazumeva uklanjanje masnih naslaga zajedno sa viškom kože, često nakon značajnog gubitka težine.

Zanimljiva tehnika je i lipotransfer, gde se masne naslage uklone sa jednog dela tela i prenesu na drugi, popunjavajući oblasti gde je potrebno volumetrijsko poboljšanje. Lipotransfer omogućava uklanjanje masnih naslaga sa problematičnih zona i njihovo korisno korišćenje na drugim delovima tela.

Iskustva korisnika

Mnogi koji su probali hrononutriciju ističu kako im je ovaj način ishrane doneo telo kakvo su oduvek želeli, bez gladovanja i prevelikog odricanja. Kako jedna korisnica ističe: "Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo."

Drugi korisnici navode kako im se energija dramatično povećala: "Inače sam veoma pospana, umorna, bez elana. Ako je ovo zbog načina ishrane, onda mi je dijeta i mršavljenje u drugom planu jer ja se godinama borim sa nedostatkom elana."

Još jedan korisnik beleži: "Počela sam 04.06. pa ćemo videti. Sad imam 77kg. Nek se javi još neka cura koja je počela s ishranom da uporedimo napretke. Za sad mi je ok, nisam gladna i ništa mi ne nedostaje, što je najbitnije."

Impresivni rezultati se mogu videti i u iskustvu korisnice koja je izjavila: "Evo kakvi su rezultati: počela 30.07. sa 71.6kg, a sad imam 64kg i odlično se osećam."

Zašto hrononutricija deluje?

Hrononutricija ne funkcioniše samo zbog toga što promoviše zdrave namirnice, već zato što se pridržava prirodnih fizioloških procesa u telu. Svaki organ i sistem u našem telu ima svoj dnevni ritam rada, pa tako i naši digestivni enzimi i hormoni. Ako jedemo u skladu sa tim ritmovima, hrana se bolje vari, nutrijenti se efikasnije apsorbuju, a telo ima priliku da koristi energiju na optimalan način.

Kada jedemo van prirodnog ritma, izazivamo haos u organizmu. Hormoni se luče u pogrešno vreme, što dovodi do poremećaja metabolizma, a dugoročno i do različitih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

Kako započeti sa hrononutricijom?

Početak je jednostavniji nego što se čini. N