Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Ličnog Zadovoljstva

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Ali šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je Emocionalna Inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobre odnose, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Ovo je izvod iz knjige jednog poznatog autora koji se pozabavio ovim fenomenom i uočio važnost, čak i prednost emocionalne inteligencije nad kognitivnim sposobnostima. Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test Emocionalne Inteligencije

Za početak, test na pitanje IQ testa: odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno).

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.
11. Zbog nekih situacija redovno osećam teskobu.
12. Zbog specifičnih pitanja neprestano mi se vraćaju osećaji tuge.
13. Ljubomora je ponekad deo moga života.
14. Redovno padam u depresiju.
15. Stres me nikad ne napušta.
16. Sasvim slobodno zagrlim druge osobe oba pola.
17. Redovno sebi dopuštam trenutke plača.
18. Uz određenog partnera mogu izraziti sve što sledi: emocionalnu ljubav, fizičku ljubav i reči ljubavi.
19. Kada se dobro isplačem, osećam se odlično.
20. Bez ustezanja i vrlo iskreno mogu reći "volim te" muškarcu, ženi ili detetu.

Poželjni odgovori:

1. N, 2. T, 3. T, 4. T, 5. T, 6. N, 7. N, 8. N, 9. N, 10. N, 11. N, 12. N, 13. N, 14. N, 15. N, 16. T, 17. T, 18. T, 19. T, 20. T.

Najvažnije od svega je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči.

Zašto je EQ Važniji od IQ-a?

Emocionalna inteligencija je zaista važna, pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije, koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe – ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o Emocijama: Amigdala i Epifiza

Nije loše znati, iako nije romantično, da je za naše emocije kriva izvesna žlezda – amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo, dobro, loše, strašno, opasno." Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Nauka je u nekoj meri dokazala vezu između amigdala i emocija tako što one proizvedu emocionalni odgovor pre nego što kortički misleći centri u potpunosti registruju događaj.

Epifiza, u ovoj žlezdi se odvija hormonalna transformacija brojnih nervnih i senzornih impulsa primljenih preko čula. Najznačajniji hormon koji luči epifiza je melatonin, čija je uloga da preko hipotalamusa utiče na prednji režanj hipofize.

Nauka nema celovito saznanje o funkciji epifize sa energetskog aspekta. Epifiza je jedan od receptora koji prima vibracije stigle preko čula i amigdala i koje se potom preko latica inteligencije svode na informacije koje obrađujemo umom.

Ova žlezda pojačano funkcioniše u snu, ali su eksperimenti pokazali da se meditativnim putem može relativno lako izazvati njen pojačan rad i u budnom stanju.

Epifiza ili pinealna žlezda se nalazi u sastavu međumozga, liči na šišarku bora, ružičaste je boje, dužine 10 mm i širine 6 mm. Povezana je sa hipotalamusom, amigdalama i drugim delovima mozga, pre svega limbičkim sistemom, čiji je, uostalom, sastavni deo.

Naučnici su utvrdili njen ogroman značaj za razvoj emocija kod deteta, kao i u odraslom dobu. Veoma je važna uloga sna, naročito onog pre ponoći, jer se tada luči melatonin koji utiče i na stabilnost emotivnog sveta čoveka, ali i na usporavanje procesa starenja.

Drugi hormon koji luči epifiza je serotonin – hormon sreće. Ako povežemo sve ove činjenice, ispada da ako imamo zdrav san pre ponoći, pogotovo ako smo srećni i zadovoljni, sporije ćemo stariti. Ima logike, zar ne?

Kako Razvijati Emocionalnu Inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Ne možemo svi uvek biti ni srećni niti uvek ljuti – pa ličili bi na smajlije. Tako svakako, život sastoji se iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru.

Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština. Roditeljski zadatak je da decu upravo tome nauče – da razložno prolaze kroz emocionalne lomove, da nauče da sami sebe umire, objasne uzroke svojih nemira i pokušaju da reše problem, a ne da nad njim histerišu ili očajavaju.

Sami sebi smo najbolji psihoterapeuti. Svi mi možemo osetiti šta je ono što bi nas moglo usrećiti ili oraspoložiti u datom trenutku ili uopšte u životu. Međutim, često to i ne uradimo. Zašto?

Emocionalna Inteligencija u Borbi sa Bolestima

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj čovek koji uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike, može da pobedi i maligna oboljenja.

Na odeljenju za radiologiju, svi pacijenti su dobijali hemoterapiju i lečili se zračenjem, ali su preživeli samo oni koji su uspeli da savladaju emocionalnu, psihičku i telesnu krizu i da sačuvaju osmeh i onda kad je bilo najteže. Takvo iskustvo te promeni za ceo život i shvatiš koliko su beznačajne neke sitnice zbog kojih se nerviraš u svakodnevnom životu. Kao da se ponovo rodiš, očišćen od svih loših emocija, i naučiš da jednostavno kažeš: "Život je lep."

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i lično zadovoljstvo. Za razliku od IQ-a, EQ možemo razvijati tokom celog života. Naučiti da upravljamo svojim emocijama, razumemo osećanja drugih i gradimo kvalitetne odnose – to su veštine koje nas čine ne samo uspešnijim već i srećnijim ljudima.

Zato, umesto da se fokusiramo samo na razvijanje intelektualnih sposobnosti, posvetimo pažnju i svom unutrašnjem svetu. Jer, na kraju dana, upravo emocije određuju kvalitet našeg života.